Лазар Возаревић у МUZEJU ZEPTER
Из предговора:
….
Возаревић је био веома комплексна личност, што се може исчитати из његових радова. Док су на сликама његове прве фазе, о којој смо говорили, линије снажне робустне, нагласеног графизма, радови на папиру, иако слични по свом наративу (иконографском репертоару – од митолошког до сакралног) сликама, изведени су прецизно однегованом линијом и лирски у карактеру. Прихваћен као изузетан цртач (наравно и сликар) изненадио је све кад је деконструисао слику до енформел стања. У једној својој изјави, тим поводом је рекао, да је само са фреске прешао на икону. Сматрао је да ако увећамо неку Рембрантову сликарску партију и у најмањем фрагменту сагледаћемо енформел слику. Тако је унапред одбацио тумаче који би његову енформел слику могли вулгаризовати поимањем као мимезис иконе очађавале од сагоревања свећа. За њега је та фаза представљала истраживање еманације светлости која избија из таме, еманација боје из црног. Различитим наносима боје, до стања рељефа и апликацијама несликарског материјала он ствара енформел слике али се на по некима од њих још увек указују фрагменти фигуралних композиција. Возаревић је поседовао рационалност и сигурност у свој сликарски мéтиер, те се храбро упустао у анализе до деструкције са сувереним знањем и осећањем за синтезу и реанимацију сопственог сликарства.
У трећу фазу свог стваралачког рада уметник улази стварањем дела која представљају претходницу онога сто ћемо касније препознати као оптичку уметност. Сада је линија разбијена на тачке, које су организоване у одређене геометријске форме, пре свега кругове или правоугаонике…
Бојана Бурић
Скорашњи коментари